Pod otvorenim nebom

Osluhujem sumrak nad otvorenim nebom, trenutak kada utihne poj ptica i ružicasto nebo dobije boju noći i odjednom zavlada tišina.Vrlo brzo, oči se priviknu na tamu i razaznaju obrise mraka i jezik tišine dobija znaćenje. Pogled ka nebu, usmeren ka Njoj, koja iz dana u dan me čeka na istom mestu u isto vreme. Najsjajnija je od svih Zvezda,  razgrnula je oko sebe Kosmički prostor i najgušća je tama oko nje a sjaji, Najjače.
Sama, kao da ne pripada nikakvom nizu svojih sestara. Treperi iznad mene. Došaptavam se s njom dok iz sobe uzima me miris Jasmina, latice lete, muti se u glavi od miline.I Ona naspram mene i Ja naspram nje.
Hu Hu Hu, Sova Nam pravi društvo u razgovoru sa Zvezdom. Sam a nisam sam u čarobnom trenutku nedokučivog. Melodija, Zrikavaca koji su se probudili, jednolično bruji u ušima. Hu Hu Huuuu Senka u noći jezdi. Ispod očiju Plamen treperi! Ne moram ih zatvarati, mračno je nad nebom, otvaram oči, usmeravam se ka njoj i Ona Sebe meni daje.Mi se ogledamo! Kao da te oduvek poznajem i kao da si oduvek bila blizu mene.Ti,treperiš sjajem osmehuješ meni, Ja osmehujem tebi i sebe tebi dajem.
Polako,Ona nestaje, sakrio je oblak ili sam zatvorio oči? Zasijala je ponovo u meni ili na nebu, jer ne znam da li žmurim ili ne. Iznenada, proleće u trenu jedna ružičasta padalica, ostavljaju'i svoj trag da pomislim želju.
Šumi Vetar sa lišćem čiju melodiju u talasima zajedno nose kroz noć, ulazi u grudi, nečujno podignute ruke u ritmu disanja. Letim sa Vetrom, letim ka Zvezdi i prekida se tok misli.
Treptaj i razmak izmedju treptaja u otkucaju Srca. Šta mislim,ne mislim ništa.Prepuštam se Zvezdi.Tebi, ljubavi!

Kao mesec na vodi

Gledaš me, gledaš me izbliza, sve bliže me gledaš, zatim se igramo, gledamo se iz sve veće blizine a oči postaju sve veće, približavaju se i pretapajuse gledaj u i zbunjeno dišu, a usta se sreću, bore se u toplom, grickaju se usnama, jedva prislanjaju jezik o zube, igraju se po odajama gde težak vazduh struji donoseći znani miris i tišinu. Tada moje ruke uranjaju u tvoju kosu, lagano miluju dubinu tvoje kose dok se ljubimo kao da su nam usta puna cveća ili riba, živih pokreta, tamnih miomirisa. Ako se ujedamo, ta bol je slatka, ako se davimo u kratkom ali stravičnom i istovremenom uzimanju daha, ta trenutna smrt je lepa. I samo je jedan sok iz usta i samo je jedan ukus zrelog voća, i ja osećam kako pored mene treperiš kao mesec na vodi. Hulio Kortasar