Osluhujem sumrak nad otvorenim nebom, trenutak kada utihne poj ptica i ružicasto nebo dobije boju noći i odjednom zavlada tišina.Vrlo brzo, oči se priviknu na tamu i razaznaju obrise mraka i jezik tišine dobija znaćenje. Pogled ka nebu, usmeren ka Njoj, koja iz dana u dan me čeka na istom mestu u isto vreme. Najsjajnija je od svih Zvezda, razgrnula je oko sebe Kosmički prostor i najgušća je tama oko nje a sjaji, Najjače.
Sama, kao da ne pripada nikakvom nizu svojih sestara. Treperi iznad mene. Došaptavam se s njom dok iz sobe uzima me miris Jasmina, latice lete, muti se u glavi od miline.I Ona naspram mene i Ja naspram nje.
Hu Hu Hu, Sova Nam pravi društvo u razgovoru sa Zvezdom. Sam a nisam sam u čarobnom trenutku nedokučivog. Melodija, Zrikavaca koji su se probudili, jednolično bruji u ušima. Hu Hu Huuuu Senka u noći jezdi. Ispod očiju Plamen treperi! Ne moram ih zatvarati, mračno je nad nebom, otvaram oči, usmeravam se ka njoj i Ona Sebe meni daje.Mi se ogledamo! Kao da te oduvek poznajem i kao da si oduvek bila blizu mene.Ti,treperiš sjajem osmehuješ meni, Ja osmehujem tebi i sebe tebi dajem.
Polako,Ona nestaje, sakrio je oblak ili sam zatvorio oči? Zasijala je ponovo u meni ili na nebu, jer ne znam da li žmurim ili ne. Iznenada, proleće u trenu jedna ružičasta padalica, ostavljaju'i svoj trag da pomislim želju.
Šumi Vetar sa lišćem čiju melodiju u talasima zajedno nose kroz noć, ulazi u grudi, nečujno podignute ruke u ritmu disanja. Letim sa Vetrom, letim ka Zvezdi i prekida se tok misli.
Treptaj i razmak izmedju treptaja u otkucaju Srca. Šta mislim,ne mislim ništa.Prepuštam se Zvezdi.Tebi, ljubavi!
Sama, kao da ne pripada nikakvom nizu svojih sestara. Treperi iznad mene. Došaptavam se s njom dok iz sobe uzima me miris Jasmina, latice lete, muti se u glavi od miline.I Ona naspram mene i Ja naspram nje.
Hu Hu Hu, Sova Nam pravi društvo u razgovoru sa Zvezdom. Sam a nisam sam u čarobnom trenutku nedokučivog. Melodija, Zrikavaca koji su se probudili, jednolično bruji u ušima. Hu Hu Huuuu Senka u noći jezdi. Ispod očiju Plamen treperi! Ne moram ih zatvarati, mračno je nad nebom, otvaram oči, usmeravam se ka njoj i Ona Sebe meni daje.Mi se ogledamo! Kao da te oduvek poznajem i kao da si oduvek bila blizu mene.Ti,treperiš sjajem osmehuješ meni, Ja osmehujem tebi i sebe tebi dajem.
Polako,Ona nestaje, sakrio je oblak ili sam zatvorio oči? Zasijala je ponovo u meni ili na nebu, jer ne znam da li žmurim ili ne. Iznenada, proleće u trenu jedna ružičasta padalica, ostavljaju'i svoj trag da pomislim želju.
Šumi Vetar sa lišćem čiju melodiju u talasima zajedno nose kroz noć, ulazi u grudi, nečujno podignute ruke u ritmu disanja. Letim sa Vetrom, letim ka Zvezdi i prekida se tok misli.
Treptaj i razmak izmedju treptaja u otkucaju Srca. Šta mislim,ne mislim ništa.Prepuštam se Zvezdi.Tebi, ljubavi!
