Sunce ce Nas ugrejati

  

Sunce ce Nas ugrejati

Miran u zvoniku tvojih milovanja, Ti u obliku svega cak i Suncevih zraka sto se u mene slivaju i greju me.Pod zatvorenim ocima tisina titra, skladan vez. Nikakvih misli, nikakvih asocijacija nista osim Suncevih zraka sto prodiru, kojima se umivamo. Zahvalni licem ugledani jedno u drugo. Disanje dobija protocniju boju, prozimam se u stvarnosti u kojoj jesam. Upijam te dok treperis u meni, milujuci svojim jezickom moje telo,koje uspravljeno prati tok pokreta prepustajuci se.Toplo je, svakim udahom toplije, u ovoj pecini od zidova ispusujem slova od pare na mojim zamagljenim prozorima. Izlazim iz memljive pecine. Zajedno sa tobom u susret Sebi u susret Tebi. U mom krilu rastes. Necujno kao cvet pod snegom u rano prolece, proviruje vlaznom glavicom dok stabljika dobija oblik socne mekoce.   Milujem te! Oslobadjas me zimske kosuljice.  Upijeni jedno u drugo oslobadjamo se u necujnom ritmu daha dok vatromet bukti pred nama mila.Zima je a kao da je prolece.

Može li se jednim treptajem očnog kapka promeniti život?

"Poljubac koji traje celu noć jer sam neprekidno žedna tvoje pljuvačke
U našim ustima kiša celoga neba našla je predah
Potrebna nam je ta kiša da se zauvek dublje ukorenimo u sebi
Noć koju merimo jednim beskonačnim poljupcem
Postajemo usta noći a noć naša usta
Naši jezici: koji traže i koji su traženi
Žeđ neprestana žeđ kao svitanje kao sumrak
Neuhvatljiva bolna žeđ dozivanje kiše tebe"

"Ogledala sam se u tvojoj nagosti htela sam da doprem do pravog ti
Neprestano sam hitala sve dublje i dublje i sve više te je bilo u meni:
Želim da se sakrijem u tebi da imenujem svaki tvoj gest
Kada budeš daleko da ga dozivam šapatom"
Ti u meni ja u Tebi!

Bez obrazca

Zvezdice sjajna širiš se dubinom, dotačinjem nebo zajedno sa tobom.
Usne tvoje Sunasce milo ljubim i svoje seme u tebi osetim dahom.
Oh Ljubavi mnogo li tražim?
Jasno je da odlaziš da te nema u onom obliku kaji sanja.
Jer želja je tajna ko i Zvezda sama, dve strane Ona ima i kad svetli i kad se skriva.

A uzeće ti sve a daravotai poljubac za usamljeno sazveždje negde vrlo blizu za onim što tražiš.

Ko za lutanje takvo nije teško njemu jer dar je velik i nerazumljiv svakom.
Zato nemoj da je gledaš od miline topiš, osmehni joj se i želi u tišini. Daleko je zvezda od topline učini se blizu. Predaj joj se. Jedino tako! A da znaš zahtevna je Ona dama i mnoge zamke skriva.
Al zato s njom je lako sazveždja da otkrivaš jer Ljubavi ona ima i mnoge tajne u noći reči če ti šapatom a u zoru rujnu poletećete zajedno. Ne otkrivaj se lako.
Odoh Ja u blud i sa bludnicama novac trošiti i sa crnim vinom družiti jer netrebam ti ovako.
Svoje seme u vazduh prosipati a Ti od miline sladiti.Neide to više tako.
Pa u bludnoj ženi Ja ću te pronaći, značu kad me pomiluješ toplo i zasijaš u meni, tada se pokaži.
Jer zavoleh tebe a i život volim pa mi se pomutilo malo te prikaze brojim, onu tvoju malu što oko tebe stalno kruži ratnica je lepa al sa dosta žući.
A najjače te ljubim i najlepše grlim al ti kažem zbogom mila moja a već čemo se naći,od gore namigni pa mi se osmehni, da te pratim stalno. 

Čarobni štapić

Kad osetim miomiris tvoj ,dah od tebe što se u meni pruža u tren oka On se uspravi i očvrsne pa sve hoće da izadje da uzleti.Najjače!Tada zastanem pa duboko uzdahnem jer žedj je velika, skoro da presahne pa se sve uzdiže i rumen cvet otkriva a u glavi mu krv slivena,te uopšte ne razmišlja. Polako ga podižeš, vlažnu kožicu miluješ, rumenilo ovlaž dotakneš a usnama joj med sa njegovog čela oblizuješ i tako se poigravaš sve dok se ne sastaneš sa tvojim i mojim krilcima i svom širinom poljubiš ga.Oh, ustalasa se telo celo a u glavi roj, tad opkoračiš vrelo ko pustinja gladna a on u tebi tone kao reka napaja te.Joj ljubavi dal je od daljine ili od miline pred očima mojim isijavaš a u tebi razliva se ceo.Dal ga željom dodirujem il ga maziš čarobnim štapićem Izokrenuta stvarnost, možda je to.Još kažu nemoj nije to to al kako da te upijem kad se diže On.

                        

Visoko na čeki

Naspram velike poljane omedjeno šumom u dubokom gustišu zaklonjena je Visoka Čeka.Penjemo se na osmatračnicu Ti i Ja! Noćna bića izlaze noću, plaše se, obazriva, sacekaju da i poslednji zadah ljudskog stvora nestane i onda iz senki šuma izlaze.Remetimo tišinu al neprimetni smo.Visoko u knjigama lišće kazuje da ono što čuješ je u stvari samo niz glasova samog sebe upleteno sa glasovima drugih koji Ti na jedan pomalo drugačiji način govore.Neko te posmatra i preko drugih kazuje.HUUUUUUU Verovatno se to naziva paranoja u momentu kada ne  možeš da izdržiš kretanje iz Šume. Hu Hu Hu Zadržavaš dah, mračno je samo lomljavinom grancica iznad zemlje osluhuješ kako utabanom stazom prolaze a Visoko na čeki osečaš njuškanje! Košuta lakim korakom podignute glave izlazi iz skrovišta kreće se ka izvorištu. Mesto susreta! Drhtajem plećke pokazuje se u mraku nehajno senka, pokreće se. KukukuKu iz visokog neba i noćne ptice svoje mesto traže .Oh ljubavi, drži se cvrsto visoko je, Da ledjima sam okrenuta, usko je.Postaje toplije i Vetar istočni pleše, čuješ li u njemu glasove Lavova.O da sva sam se naježila i ispod haljinice Vetar meki zavija.Nisam znala da ih i ovde ima, sa ogjem u oku i najguščim mrakom dolaze. Pogledaj! Mesec se razliva i oči zaplivale!Čarobna ptica svoje prisustvo odaje, lep je sleteo u tvoje pristanište iz daleke Afrike. Egipatska princeza miluje! Jarebica u mraku svoja krila otvara dok šumski slavuj melodijom od Francuskog parfema bluzicu otkopčava.HHuhUhU zalepršaše krila,zvuci u noči od iskona i jedan po jedan prepoznaješ.Prisećaš se! O daaa pričaš bokovima obmotani u medvedju kožu,dok dišeš talasima Plameno u vremenu.Zvezda nas pokriva dok nezgasne.Ljubim te a iz mene klize slova po tvom telu , leptirići otvaraju krilca  utusnuti o tvoj vrat da jutarnje usne upiju najdublje.Ti u meni ja u tebi, osećaš kako plovi i dolazi Zora.

Šumska prića

Zaklonjeni od kiše, u dubokoj šumi,sačuvani od jakog vetra koji ne uspeva da prodre svom silinom, rasprskavajuči snagu na velikim krošnjama.Odozgore čuje se samo zvuk uvijanja mekih grana pod njegovim naletom. Dole je tiho, pomalo mračno, dok pronalazimo lavirente staza izmedju grana, obrušene tik do zemlje. Pratimo stazu, utabanu od tragova šumskih životinja, okolo nas čuju se kapi kiše što udaraju o lišće pomešane sa melodijom ptica koja odjekuje iz čestara sve dok neizadjosmo pred veliko stablo na malom uzvišenju koje je pred sobom napravilo prostor sa pogledom na nebo. Sunčevi zraci dopiru jasno milujući lica, probijaju izmedju velikih zaokrušenih listova .Svuda okolo pod krošnjom velikog stabla, cvetna livada, mekih travki na koju spuštamo tela.Odakle Mi ovde zapitaš se u moje oči osmehom, skidajući sa sebe mokru kabanicu.Svetlost odozgo probija jače, osvetljava tvoj put na mom obrazu. Nozdrvamo upijamo pomešane mirise, osećam Tebe kako mi ulaziš u kožu.Dahom te obavijam, dahom širiš u meni! Od grančice pod rukom kao perom, iscrtavam na tvojim ledjima miris sebe, linija se spušta i podiže, pustvši svoje prste da prate tihe pokrete. Dok te iscrtavam, malkice jako do trena slasti, tvoje usne na mojim željno se upijaju jedna o drugu, mešaju sa jezičcima plamena što iz dna stomaka izbija. Orošena livada se budi, pokreće pokretima naših kretanja, dok moji prsti ptičice u letu kradu tvoju cvetnu suknjicu za prostirku, nama.Oh, a nestašna puzavica koja je živnula pod nama pokreće svoje vitko telo i lakim neprimetnim pokretom nežno skida gačice dok mali pupoljak od tvojih zubića odmotava kaiš oko moga struka. Jedan po jedan dugmić se otvara, moje usne u tvom vratu dok ti iscrtavam sebe na tvojim preponama. Od daha našeg, slobodni leptiriči lete i najlepši sleće na tvoje talasaste grudi , trepereći krilcima smestio se na malo uzvišenje od tvojih bradavica i svojim vrhom upija u sebe mirišljavi cvet. Smeštam se u tebi, menjajući boje pri svako malom slatkom ubodu.Toplota se razliva po izvorima krvotoka dodirujući slapove  Srca što se obrušavaju snažno, zapljuskujući podnožje vrelim talasima . Odzvanja tihim gajem, krik ptice zvoni u ušima pod oblačkom što nas obmotava .Ti u meni ja u tebi.Bljesak sunca pred našim očima, prepušeni da nas vodi.Najjače!

Neko posmatra iz obližnjeg grma,skriveni Gorski car što u memli čestara upija svetlost koja od naših tela izbija. U plečki mu je duboka rana, blizu srca zastala, od metka bezdušnog lovca što u njegovoj rici otkri mu trag. Zastade metak u njegovom telu, nastade oprez i strah!Koluta očima , bol mu nanesen u Ljubavnoj igri, najbliže smrti tada je On. Gorski car sa Velikim okičenim rogovljem o sebe,udara o grane snažno, lomeči ih pred sobom.Buka u čestaru! Oštri bisere, nogama kopa usplahireno dok mu snop Sunca u zenici oko osvetljava Nas. Zastade tiho u svakom trzaju naših tela ogleda sebe u metku što klizi iz zagnojene rane. Kupan u svetlosti što ga opija, dok Ja u tebi pevam melodiju sebe na tvom stomaku oslonjen o moj. Metak zaboden u plećku izlazi plako, kroz živo meso se probija, svakim pokretom ljubavnog poja,jače, Svetlost u zenici oka metak ljubavlju izvlači.Ranu zaceljuje.Šumom se začu iz stomaka dubok dah. Glas! Istovremeno pomešan sa našim.  

Pod otvorenim nebom

Osluhujem sumrak nad otvorenim nebom, trenutak kada utihne poj ptica i ružicasto nebo dobije boju noći i odjednom zavlada tišina.Vrlo brzo, oči se priviknu na tamu i razaznaju obrise mraka i jezik tišine dobija znaćenje. Pogled ka nebu, usmeren ka Njoj, koja iz dana u dan me čeka na istom mestu u isto vreme. Najsjajnija je od svih Zvezda,  razgrnula je oko sebe Kosmički prostor i najgušća je tama oko nje a sjaji, Najjače.
Sama, kao da ne pripada nikakvom nizu svojih sestara. Treperi iznad mene. Došaptavam se s njom dok iz sobe uzima me miris Jasmina, latice lete, muti se u glavi od miline.I Ona naspram mene i Ja naspram nje.
Hu Hu Hu, Sova Nam pravi društvo u razgovoru sa Zvezdom. Sam a nisam sam u čarobnom trenutku nedokučivog. Melodija, Zrikavaca koji su se probudili, jednolično bruji u ušima. Hu Hu Huuuu Senka u noći jezdi. Ispod očiju Plamen treperi! Ne moram ih zatvarati, mračno je nad nebom, otvaram oči, usmeravam se ka njoj i Ona Sebe meni daje.Mi se ogledamo! Kao da te oduvek poznajem i kao da si oduvek bila blizu mene.Ti,treperiš sjajem osmehuješ meni, Ja osmehujem tebi i sebe tebi dajem.
Polako,Ona nestaje, sakrio je oblak ili sam zatvorio oči? Zasijala je ponovo u meni ili na nebu, jer ne znam da li žmurim ili ne. Iznenada, proleće u trenu jedna ružičasta padalica, ostavljaju'i svoj trag da pomislim želju.
Šumi Vetar sa lišćem čiju melodiju u talasima zajedno nose kroz noć, ulazi u grudi, nečujno podignute ruke u ritmu disanja. Letim sa Vetrom, letim ka Zvezdi i prekida se tok misli.
Treptaj i razmak izmedju treptaja u otkucaju Srca. Šta mislim,ne mislim ništa.Prepuštam se Zvezdi.Tebi, ljubavi!