Zaklonjeni od kiše, u dubokoj šumi,sačuvani od jakog vetra koji ne uspeva da prodre svom silinom, rasprskavajuči snagu na velikim krošnjama.Odozgore čuje se samo zvuk uvijanja mekih grana pod njegovim naletom. Dole je tiho, pomalo mračno, dok pronalazimo lavirente staza izmedju grana, obrušene tik do zemlje. Pratimo stazu, utabanu od tragova šumskih životinja, okolo nas čuju se kapi kiše što udaraju o lišće pomešane sa melodijom ptica koja odjekuje iz čestara sve dok neizadjosmo pred veliko stablo na malom uzvišenju koje je pred sobom napravilo prostor sa pogledom na nebo. Sunčevi zraci dopiru jasno milujući lica, probijaju izmedju velikih zaokrušenih listova .Svuda okolo pod krošnjom velikog stabla, cvetna livada, mekih travki na koju spuštamo tela.Odakle Mi ovde zapitaš se u moje oči osmehom, skidajući sa sebe mokru kabanicu.Svetlost odozgo probija jače, osvetljava tvoj put na mom obrazu. Nozdrvamo upijamo pomešane mirise, osećam Tebe kako mi ulaziš u kožu.Dahom te obavijam, dahom širiš u meni! Od grančice pod rukom kao perom, iscrtavam na tvojim ledjima miris sebe, linija se spušta i podiže, pustvši svoje prste da prate tihe pokrete. Dok te iscrtavam, malkice jako do trena slasti, tvoje usne na mojim željno se upijaju jedna o drugu, mešaju sa jezičcima plamena što iz dna stomaka izbija. Orošena livada se budi, pokreće pokretima naših kretanja, dok moji prsti ptičice u letu kradu tvoju cvetnu suknjicu za prostirku, nama.Oh, a nestašna puzavica koja je živnula pod nama pokreće svoje vitko telo i lakim neprimetnim pokretom nežno skida gačice dok mali pupoljak od tvojih zubića odmotava kaiš oko moga struka. Jedan po jedan dugmić se otvara, moje usne u tvom vratu dok ti iscrtavam sebe na tvojim preponama. Od daha našeg, slobodni leptiriči lete i najlepši sleće na tvoje talasaste grudi , trepereći krilcima smestio se na malo uzvišenje od tvojih bradavica i svojim vrhom upija u sebe mirišljavi cvet. Smeštam se u tebi, menjajući boje pri svako malom slatkom ubodu.Toplota se razliva po izvorima krvotoka dodirujući slapove Srca što se obrušavaju snažno, zapljuskujući podnožje vrelim talasima . Odzvanja tihim gajem, krik ptice zvoni u ušima pod oblačkom što nas obmotava .Ti u meni ja u tebi.Bljesak sunca pred našim očima, prepušeni da nas vodi.Najjače!
Neko posmatra iz obližnjeg grma,skriveni Gorski car što u memli čestara upija svetlost koja od naših tela izbija. U plečki mu je duboka rana, blizu srca zastala, od metka bezdušnog lovca što u njegovoj rici otkri mu trag. Zastade metak u njegovom telu, nastade oprez i strah!Koluta očima , bol mu nanesen u Ljubavnoj igri, najbliže smrti tada je On. Gorski car sa Velikim okičenim rogovljem o sebe,udara o grane snažno, lomeči ih pred sobom.Buka u čestaru! Oštri bisere, nogama kopa usplahireno dok mu snop Sunca u zenici oko osvetljava Nas. Zastade tiho u svakom trzaju naših tela ogleda sebe u metku što klizi iz zagnojene rane. Kupan u svetlosti što ga opija, dok Ja u tebi pevam melodiju sebe na tvom stomaku oslonjen o moj. Metak zaboden u plećku izlazi plako, kroz živo meso se probija, svakim pokretom ljubavnog poja,jače, Svetlost u zenici oka metak ljubavlju izvlači.Ranu zaceljuje.Šumom se začu iz stomaka dubok dah. Glas! Istovremeno pomešan sa našim.
