Dok piše

Mahovina prekrila stablo, malo dole ispod bistar potok, uvija. Huk osluhuje u noći, u pokretu pera piše, mastilo vrhom zabada od papira prostor što pokriva. Oslonjena o pero dahom se njemu pruža, ulazi u slova vidljivog, oslikava ,stranice nisu granica perom urezuje, nastavlja boja se širi razliva.Srcem kroz telo klizi boja…grudi…do ruke sa prstima,gde ga obuhvata dok iscrtava. Bojenje sobom sa njega na sebe u melodiji istog kretanja . Miluje je vrhom, svoj vrat njemu nežno pruža… Poljubac u noci!Izvor tece, budi i radja ogoleli hukom talasa ,oslonjena o živo što prodire, stvarnost od pera.