Jasno svetlo nam poput prstiju masira glave.
Nema razdvajanja ovih prstiju od onih.
Povuci nazad rezu.
Jedna se ravan u drugu uliva.Toplina u sve prodire.
Strasni kotlovi kljućaju.
Odeća se u vazduhu kida.
Iz pesnika, nikada tako srećnih kao napolju
na svetlu, podižu se tragovi isparenja.
Hocu ovu muziku i ovu zoru
i toplinu tvog obraza uz moj.
