A ptice lete u pravcu Vetra, nosene nebeskim strujanjima,nad morem, visokim planinskim vrhovima, rekama, ptice lete nad gradovima.Oko nas su ptice. Vesnici ljubavi, zivota smrti bola, radjanja. Posmatram galeba sto sa visine jedri, spustajuci se postepeno bez damara tela, necujno dodirujuci vodu. Sloboda! Uzdah bez ogranicenja nad nebeskim svodom.Galeb nad vodom krade ribicu u brisucem letu, hrani svoje telo, nastavljajuci kretanje i let ispod neba a iznad zemlje,izmedju sna i jave, prostorom omedjenog nestvarnim a stvarnim. Ptice prelaze prostranstva, osluhujuci vetar sto im pravac odredjuje i dok ih miluje istovremeno im sapuce , odaje tajne pravih strujanja sto dolaze, cekajuci znak. Pojavljuju se onoliko koliko ih raspoznaju i prepoznaju u mnostvu laznih i varljivih strujanja. Vetar je strari mudrac, iskusan znalac u tom medjuprostoru podsvesti, metafizike ili fizike,kosmickih strujanja i ljudskih slabosti. Ptice u noci,zacu se,poj iz obliznjeg grma, tisinu boje svojom pesmom, gustinom tonova u razlicitosti od svakog glasa. Cudan sklad nesklada,osluhujem ,dopire jedan glas tvoje ptice u tebi iz zaboravljenog dela tebe , obmotane vremenom u klupku glasova. U tisini trenutka razdvaja sustinu od licnosti,stvarnost je obojena ,a nije san. Glas! Osecas da letis, osluhujuci vetar, sto se prostranstvom tvoga tela siri. Mir, u tisini bez reci, pokret prati telo, telo prati... Kruzis oko sebe,prostor je izokrenut. Vidljiv u Istini! Bez unutrasnjih protivrecnosti sebe, samo ti u nepoznatom , koji te prihvata i osecas svojim, dok hvatas udisaj ...tajna je u letenju, vreme ne postoji. Ti ne postojis u onom predjasnjem obliku, slika stvarnosti je drugacija, pred ogledalom zivota, dok skidas svoje odrpane iznosene licnosti. Samo let ...let...you can flay....Stop!Nesavrsenstvo reci!Samo let...doziva let. I da, dosapne mudra starina od Vetra, prevelika zelja za letenjem, lose utice na sastav perja i doziva pad. Zatocenistvo u snovima, jednog dozivljenog trenutka.Struje su varljive i zavodljive, izaberi pravu, vini se visoko i samo jedri, a da ne licis na Yonatane L. Jer On je On ,a ko si ti??? Stani malo Vetre, to bas i nije tako lako,toliko nas ima u naviknutim podeljenim ulogama, svakoga od svojih sebe.A strah je cudo,sto ga stvaramo, krijuci se,zasticeni strahom. Daaa, mirno ce Vetar, mozak sto vrti ringispil ne mozes odstraniti zato ga pokusaj prevariti, jer prevarice on tebe u to budi siguran i vara i karta se dobro. Najaca katra si ti!On igra tobom, ti igraj sobom. Pogledaj nebo...iznad....vidis li.....ptice lete..dok...u huku vetra ..... nestaje, iza horizonta.Inshallah!
