Bez obrazca

Zvezdice sjajna širiš se dubinom, dotačinjem nebo zajedno sa tobom.
Usne tvoje Sunasce milo ljubim i svoje seme u tebi osetim dahom.
Oh Ljubavi mnogo li tražim?
Jasno je da odlaziš da te nema u onom obliku kaji sanja.
Jer želja je tajna ko i Zvezda sama, dve strane Ona ima i kad svetli i kad se skriva.

A uzeće ti sve a daravotai poljubac za usamljeno sazveždje negde vrlo blizu za onim što tražiš.

Ko za lutanje takvo nije teško njemu jer dar je velik i nerazumljiv svakom.
Zato nemoj da je gledaš od miline topiš, osmehni joj se i želi u tišini. Daleko je zvezda od topline učini se blizu. Predaj joj se. Jedino tako! A da znaš zahtevna je Ona dama i mnoge zamke skriva.
Al zato s njom je lako sazveždja da otkrivaš jer Ljubavi ona ima i mnoge tajne u noći reči če ti šapatom a u zoru rujnu poletećete zajedno. Ne otkrivaj se lako.
Odoh Ja u blud i sa bludnicama novac trošiti i sa crnim vinom družiti jer netrebam ti ovako.
Svoje seme u vazduh prosipati a Ti od miline sladiti.Neide to više tako.
Pa u bludnoj ženi Ja ću te pronaći, značu kad me pomiluješ toplo i zasijaš u meni, tada se pokaži.
Jer zavoleh tebe a i život volim pa mi se pomutilo malo te prikaze brojim, onu tvoju malu što oko tebe stalno kruži ratnica je lepa al sa dosta žući.
A najjače te ljubim i najlepše grlim al ti kažem zbogom mila moja a već čemo se naći,od gore namigni pa mi se osmehni, da te pratim stalno. 

Čarobni štapić

Kad osetim miomiris tvoj ,dah od tebe što se u meni pruža u tren oka On se uspravi i očvrsne pa sve hoće da izadje da uzleti.Najjače!Tada zastanem pa duboko uzdahnem jer žedj je velika, skoro da presahne pa se sve uzdiže i rumen cvet otkriva a u glavi mu krv slivena,te uopšte ne razmišlja. Polako ga podižeš, vlažnu kožicu miluješ, rumenilo ovlaž dotakneš a usnama joj med sa njegovog čela oblizuješ i tako se poigravaš sve dok se ne sastaneš sa tvojim i mojim krilcima i svom širinom poljubiš ga.Oh, ustalasa se telo celo a u glavi roj, tad opkoračiš vrelo ko pustinja gladna a on u tebi tone kao reka napaja te.Joj ljubavi dal je od daljine ili od miline pred očima mojim isijavaš a u tebi razliva se ceo.Dal ga željom dodirujem il ga maziš čarobnim štapićem Izokrenuta stvarnost, možda je to.Još kažu nemoj nije to to al kako da te upijem kad se diže On.

                        

Visoko na čeki

Naspram velike poljane omedjeno šumom u dubokom gustišu zaklonjena je Visoka Čeka.Penjemo se na osmatračnicu Ti i Ja! Noćna bića izlaze noću, plaše se, obazriva, sacekaju da i poslednji zadah ljudskog stvora nestane i onda iz senki šuma izlaze.Remetimo tišinu al neprimetni smo.Visoko u knjigama lišće kazuje da ono što čuješ je u stvari samo niz glasova samog sebe upleteno sa glasovima drugih koji Ti na jedan pomalo drugačiji način govore.Neko te posmatra i preko drugih kazuje.HUUUUUUU Verovatno se to naziva paranoja u momentu kada ne  možeš da izdržiš kretanje iz Šume. Hu Hu Hu Zadržavaš dah, mračno je samo lomljavinom grancica iznad zemlje osluhuješ kako utabanom stazom prolaze a Visoko na čeki osečaš njuškanje! Košuta lakim korakom podignute glave izlazi iz skrovišta kreće se ka izvorištu. Mesto susreta! Drhtajem plećke pokazuje se u mraku nehajno senka, pokreće se. KukukuKu iz visokog neba i noćne ptice svoje mesto traže .Oh ljubavi, drži se cvrsto visoko je, Da ledjima sam okrenuta, usko je.Postaje toplije i Vetar istočni pleše, čuješ li u njemu glasove Lavova.O da sva sam se naježila i ispod haljinice Vetar meki zavija.Nisam znala da ih i ovde ima, sa ogjem u oku i najguščim mrakom dolaze. Pogledaj! Mesec se razliva i oči zaplivale!Čarobna ptica svoje prisustvo odaje, lep je sleteo u tvoje pristanište iz daleke Afrike. Egipatska princeza miluje! Jarebica u mraku svoja krila otvara dok šumski slavuj melodijom od Francuskog parfema bluzicu otkopčava.HHuhUhU zalepršaše krila,zvuci u noči od iskona i jedan po jedan prepoznaješ.Prisećaš se! O daaa pričaš bokovima obmotani u medvedju kožu,dok dišeš talasima Plameno u vremenu.Zvezda nas pokriva dok nezgasne.Ljubim te a iz mene klize slova po tvom telu , leptirići otvaraju krilca  utusnuti o tvoj vrat da jutarnje usne upiju najdublje.Ti u meni ja u tebi, osećaš kako plovi i dolazi Zora.

Šumska prića

Zaklonjeni od kiše, u dubokoj šumi,sačuvani od jakog vetra koji ne uspeva da prodre svom silinom, rasprskavajuči snagu na velikim krošnjama.Odozgore čuje se samo zvuk uvijanja mekih grana pod njegovim naletom. Dole je tiho, pomalo mračno, dok pronalazimo lavirente staza izmedju grana, obrušene tik do zemlje. Pratimo stazu, utabanu od tragova šumskih životinja, okolo nas čuju se kapi kiše što udaraju o lišće pomešane sa melodijom ptica koja odjekuje iz čestara sve dok neizadjosmo pred veliko stablo na malom uzvišenju koje je pred sobom napravilo prostor sa pogledom na nebo. Sunčevi zraci dopiru jasno milujući lica, probijaju izmedju velikih zaokrušenih listova .Svuda okolo pod krošnjom velikog stabla, cvetna livada, mekih travki na koju spuštamo tela.Odakle Mi ovde zapitaš se u moje oči osmehom, skidajući sa sebe mokru kabanicu.Svetlost odozgo probija jače, osvetljava tvoj put na mom obrazu. Nozdrvamo upijamo pomešane mirise, osećam Tebe kako mi ulaziš u kožu.Dahom te obavijam, dahom širiš u meni! Od grančice pod rukom kao perom, iscrtavam na tvojim ledjima miris sebe, linija se spušta i podiže, pustvši svoje prste da prate tihe pokrete. Dok te iscrtavam, malkice jako do trena slasti, tvoje usne na mojim željno se upijaju jedna o drugu, mešaju sa jezičcima plamena što iz dna stomaka izbija. Orošena livada se budi, pokreće pokretima naših kretanja, dok moji prsti ptičice u letu kradu tvoju cvetnu suknjicu za prostirku, nama.Oh, a nestašna puzavica koja je živnula pod nama pokreće svoje vitko telo i lakim neprimetnim pokretom nežno skida gačice dok mali pupoljak od tvojih zubića odmotava kaiš oko moga struka. Jedan po jedan dugmić se otvara, moje usne u tvom vratu dok ti iscrtavam sebe na tvojim preponama. Od daha našeg, slobodni leptiriči lete i najlepši sleće na tvoje talasaste grudi , trepereći krilcima smestio se na malo uzvišenje od tvojih bradavica i svojim vrhom upija u sebe mirišljavi cvet. Smeštam se u tebi, menjajući boje pri svako malom slatkom ubodu.Toplota se razliva po izvorima krvotoka dodirujući slapove  Srca što se obrušavaju snažno, zapljuskujući podnožje vrelim talasima . Odzvanja tihim gajem, krik ptice zvoni u ušima pod oblačkom što nas obmotava .Ti u meni ja u tebi.Bljesak sunca pred našim očima, prepušeni da nas vodi.Najjače!

Neko posmatra iz obližnjeg grma,skriveni Gorski car što u memli čestara upija svetlost koja od naših tela izbija. U plečki mu je duboka rana, blizu srca zastala, od metka bezdušnog lovca što u njegovoj rici otkri mu trag. Zastade metak u njegovom telu, nastade oprez i strah!Koluta očima , bol mu nanesen u Ljubavnoj igri, najbliže smrti tada je On. Gorski car sa Velikim okičenim rogovljem o sebe,udara o grane snažno, lomeči ih pred sobom.Buka u čestaru! Oštri bisere, nogama kopa usplahireno dok mu snop Sunca u zenici oko osvetljava Nas. Zastade tiho u svakom trzaju naših tela ogleda sebe u metku što klizi iz zagnojene rane. Kupan u svetlosti što ga opija, dok Ja u tebi pevam melodiju sebe na tvom stomaku oslonjen o moj. Metak zaboden u plećku izlazi plako, kroz živo meso se probija, svakim pokretom ljubavnog poja,jače, Svetlost u zenici oka metak ljubavlju izvlači.Ranu zaceljuje.Šumom se začu iz stomaka dubok dah. Glas! Istovremeno pomešan sa našim.  

Pod otvorenim nebom

Osluhujem sumrak nad otvorenim nebom, trenutak kada utihne poj ptica i ružicasto nebo dobije boju noći i odjednom zavlada tišina.Vrlo brzo, oči se priviknu na tamu i razaznaju obrise mraka i jezik tišine dobija znaćenje. Pogled ka nebu, usmeren ka Njoj, koja iz dana u dan me čeka na istom mestu u isto vreme. Najsjajnija je od svih Zvezda,  razgrnula je oko sebe Kosmički prostor i najgušća je tama oko nje a sjaji, Najjače.
Sama, kao da ne pripada nikakvom nizu svojih sestara. Treperi iznad mene. Došaptavam se s njom dok iz sobe uzima me miris Jasmina, latice lete, muti se u glavi od miline.I Ona naspram mene i Ja naspram nje.
Hu Hu Hu, Sova Nam pravi društvo u razgovoru sa Zvezdom. Sam a nisam sam u čarobnom trenutku nedokučivog. Melodija, Zrikavaca koji su se probudili, jednolično bruji u ušima. Hu Hu Huuuu Senka u noći jezdi. Ispod očiju Plamen treperi! Ne moram ih zatvarati, mračno je nad nebom, otvaram oči, usmeravam se ka njoj i Ona Sebe meni daje.Mi se ogledamo! Kao da te oduvek poznajem i kao da si oduvek bila blizu mene.Ti,treperiš sjajem osmehuješ meni, Ja osmehujem tebi i sebe tebi dajem.
Polako,Ona nestaje, sakrio je oblak ili sam zatvorio oči? Zasijala je ponovo u meni ili na nebu, jer ne znam da li žmurim ili ne. Iznenada, proleće u trenu jedna ružičasta padalica, ostavljaju'i svoj trag da pomislim želju.
Šumi Vetar sa lišćem čiju melodiju u talasima zajedno nose kroz noć, ulazi u grudi, nečujno podignute ruke u ritmu disanja. Letim sa Vetrom, letim ka Zvezdi i prekida se tok misli.
Treptaj i razmak izmedju treptaja u otkucaju Srca. Šta mislim,ne mislim ništa.Prepuštam se Zvezdi.Tebi, ljubavi!

Kao mesec na vodi

Gledaš me, gledaš me izbliza, sve bliže me gledaš, zatim se igramo, gledamo se iz sve veće blizine a oči postaju sve veće, približavaju se i pretapajuse gledaj u i zbunjeno dišu, a usta se sreću, bore se u toplom, grickaju se usnama, jedva prislanjaju jezik o zube, igraju se po odajama gde težak vazduh struji donoseći znani miris i tišinu. Tada moje ruke uranjaju u tvoju kosu, lagano miluju dubinu tvoje kose dok se ljubimo kao da su nam usta puna cveća ili riba, živih pokreta, tamnih miomirisa. Ako se ujedamo, ta bol je slatka, ako se davimo u kratkom ali stravičnom i istovremenom uzimanju daha, ta trenutna smrt je lepa. I samo je jedan sok iz usta i samo je jedan ukus zrelog voća, i ja osećam kako pored mene treperiš kao mesec na vodi. Hulio Kortasar

Svlaći se kiša-Pablo Neruda

Odjednom vetar urla i udara o moj zatvoren prozor.
Nebo je mreža skamenjena od senovitih riba.
Ovde zamiru svi vetrovi, svi.
I svlaći se kiša.
Ptice bežeći prolaze.
Vetar. Vetar.
Mogu se boriti samo protiv ljudske snage.
Nevreme skuplja tamno lišće
i odvezuje sve barke vezane noćas o nebo.
Ti si ovde. Ah ti ne bežiš.
Odgovaraćeš mi sve do poslednjeg krika.
Privij se uza me, kao da se plašiš.
Ipak ti ponekad čudna sena dira oči.
Sada i sada, malena, donosiš mi kozju krv
i grudi su ti mirisne kao i ona.
Dok tužan vetar juri ubijajuće leptire
ljubim te i moja radost grize ti usta od šljive.
Mora da te je bolelo da se na me privikneš,
na dušu mi divlju i samotnu,
na ime od koga svi beže.
Toliko smo puta videli zvezdu kako gori
ljubeći nam oči i sumrak što se nad nama gubi
u lepezi što se vrti.



                                                                                                         

Tresnja u prolecu

Milujući te kišile su na te moje reči.
Odavno voleh tvoje telo od osunčanog sedefa.
Čak verujem da si vladarica svemira.
Doneću ti copihue, radosno cveće s planina,
tamne lešnike i šumske košare celova.
Hteo bih s tobom učiniti sto proleće čini sa trešnjama.
Pablo Neruda

Zajedno...

Ne guši krik poljupcima
pusti glas
pusti glas u noć
neka misle da radjamo se
neka misle da umiremo
udahni me
svu me udahni
popij
do dna
do dna dna
zajedno ćemo svući tijela
i smijat ćemo se
i smijat ćemo se i plakati
zajedno
jos samo malo
jos samo malo se drži
za moje ruke od svjetla
Enes Kišović

Poetika žudnje

Pobacaj noćas sve svoje hartije
odloži pero
pusti da ti prsti pišu po mom telu,
neka je prazna stranica,
neka je reč,
jedna rečenica,
napiši pesmu.
Ako mi tvoja gramatika povredi kožu,
ako uzdahnem, ako jauknem,
neka ti zagrljaj bude još jači,
i ako tvoji prsti stanu da mucaju
umoči ih u noć
i počni iznova.

Popuni moje margine,
uguši me jezičkim pravilima,
ispravi slovne greške ovog ludila
koje stvaraš,
usnama izbriši sve čemu tu nije mesto.
Pod tvojim prstima nastaje
štivo koje me čita,
napisano ima uvid
u stranice mog života
oživele
tvojim dodirom
ove noći.
Rina Sing
        

Himna

Jutros se u vazduhu
oseća neverovatan miris
rajskih ruža.
Na obali Eufrata
Adam otkriva svežinu vode.
Zlatna kiša pada s neba
To je Zevsova ljubav.
Riba iskaće iz mora
a čovek iz Argentine če se setiti
da je bio ta riba.
U pećini koju će nazvati Altamirom
ruka bez lica crta krivu liniju
bizonovih ledja.
Spora Vergilijeva ruka miluje svilu
što je doneše iz zemlje žutog cara
karavani i ladje.
Prvi slavuj peva u Madjarskoj.
Isus gleda na novčanicu Cezarev profil.
Pitagora otkriva svojim Grcima
da je oblik vremena krug.
Na jednom ostrvu u okeanu srebrni hrtovi
gone zlatne jelene.
Na dnom nakovanju kuju mač
koji će verno služiti Sigurdu.
Vitmen peva na Menhetnu.
Homer se radja u sedam gradova.

Jedna devica je uhvatila belog jednoroga.
Cela prošlost se vraća poput vala,
a te drevne stvari naviru
jer te jedna žena poljubila.

Horhe Luis Borhes 

Bojeni od noći

Noć, utkana u prozirnost mojih zenica

Ispunjava drhtavu vlažnost njenih usana,

i diše poljupcima noseći me u obličje sna,

Gdje tiho ispijam prozirnost tvojih zenica.

Noć počinje u izmaglici tvojih nagih dodira

Tik uz osmeh, u tirkiznim žilama vremena,

i sa zanosnih bridova vrištećih bedara,

Razlijeva te u izmaglici mojih naglih dodira.

Noć  poseduje taj rasuti okus zvijezda,

I te čestice što nahrupiše glatkim sjajem,

Na valovite ruke, na tajnu tvog trbuha,

Neprestano nudi kao rasuti okus zvijezda.

Noć vrelim jezikom prati uzdahe kože,

I povrh drhtave bjeline prelijeće nebo,

a unutar mraka želi samo naša tijela,

pa uz pomoć tišine prati uzdah kože.

 Zal Kopp

                

Budim te

Jutro s tobom prolećni Sjaj, jastukom od neba rasprskane boje sna.
Na grudima svilenkasti vez, tananih niti otkucaja Srca.
U dubini tela Dah, žubori u Nas, krvotok istost pod kožom upija.
Osluhujem tople valove što odzvanjaju o tvoje obale, izliven miomiris teče,
razliva stihovima sazveždja tvoje usne
Isijava Zrak klizi u telo, nežnim sjajem miluje,Budim te!

Poljubac

Reka nosi boju meseca, sitne kapi kiše na njihovim licima. Svetlo na obali! Oni u odrazu.

Prelamanje boja iznutra,talasa mirno klasje u beskraju grudi.

Njišu se pupoljci prolečni izdanci, Dah podržava pokrete.

Tišinu budi žar toplog, razbuktava usnama, ubrzava disanje.

Meki poljupci, rumeni cvetovi,

izmedju usek sjajna kapljica rose se sliva...

Usnama u zagrljaju ljubavi...

Istost u dvoglasju tišine!

Miris badema

Dolinom mirisa badem oka,uplovljavam tiho, otvoreni kapci u prolećnom cvatu. Miris badema vetar širi, raznosi razliveni pupoljak, poigrava bojama od ružićastog neba, laticama lepršavo sa usana teće.
Da!  Da, sam Vetar , a ti prolećni cvet i da šapućem tiho, milujem nežno kao Cvet u vetru kao Vetar u cvetu, tihim nitima zagrljeni u toplom Zraku, dišemo.Mirišem te!

Plovimo

Talasom mekih niti,po tvojim usnama plovim,medonosnih polja uranjam u njih.
Jezici se poigravaju toplim dahom.Nama!Po stomaku klizi kap,tiho mirišljavo teče.

Ljubavna

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Popijte koju zamenu

Koracam ulicom spustam se dole , osluhujem iz blizine huk glasova u predizbornoj kampanji, kafana je prazna i ne postojei ljudi. Muzika ista kao pre dvadeset godina, ista lica verovatno....osedeli Krajisnik prolazi mimo mene u narodnoj nosnji. Ovo sam vec video I dozivljam svake druge godine. Neredi u u Ukrajini, ozbiljno stanje, mislim da sam vec izracunao koliko mi je potrebno konzervi I vode za mesto u buknkeru, kada pocne da gruva. Verovatno ce nas zaobici vatrena kometa rakete ali zlu netrebalo...voda/ Da, voda je neophodna. Pljunuo sam po plocniku ispred prolaznika, duboko sam se izvinuo. Izem ti zivot u jednom prasku bum i pljas I gotovo....bice skoro propast sveta....daa i nije steta. Opa, vracam se na staro.....tece.Cudno!Samo opisi stanja. Nemas o drugom sta da pises?
Neiscrpna tema ljubav.......
Uvek idem istom ulicom pomislim, hajde da promenim smer kretanja I zadjem u jedno tihu dole ispod Studentskog parka, jos par kuca odoleva visokoj novogradjni, daaa I stara velika Tresnja jos je tu, omeddjenja zidovima I viskom zgradama.....ima tako socan u ukus u Maju.....zasenci sobom celu ulicu....Divno viskoko stablo.Necuje se vise buka,plod  klizi niz usne....Oh! Pricamo o svesnosti.....blazeno stanje u mimohodu do kuce.

Valjuškavi talasi

Ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,
pitanje veće od brda
i veće od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u čuda,
i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti rađaju,
onda je sasvim svejedno
da li žmurite ili ne žmurite,
jer čuda se već događaju.
U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta.
Mika Antic

          

Odraz Sunca

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i zudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
sto se treperi i smeje,
i cini od zajednistva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo sto saljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono sto imam
do cega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
jos toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je jos scvalo...
koliki god bio zuti sjaj,
jos veca postoji plima...
Dragana Konstantinovic

Beskraj

Otvorene široko grudi za put u tajni kutak Srca, stigosmo u bezvremeno vreme, tamo gde počinje i nestaje beskraj.

Zamisli

Zamisli da se otiskujes sa litice i lebdiš kao orao.
Zamisli da se krećeš kao što se tigar sam kreće kroz šumu.
Najlepši-a si u potrazi za hranom.

Manje vremena provodi sa slavujima i paunovima.
Jedni su samo zvuk, drugi samo boja.

Dželaludin Rumi.

Deo istog dela

                                                          

On ulazi!
Moćan i lep.
Pijan od tebe,
ispravnog hoda.
Zastani!
Osećaš u grudima, disanje.
Nikad nije dovoljno,
napiti se Tebe.
Okreni se,udahni ga ponovo i
raširi ruke , dočekaj ga licem.

Pusti Glas i prati melodiju od Srca.
Ukusnija od svakog vina,
izvan, strasti i meteža.
Pusti,Ptice neka lete.
Nedozvoli da sviju gnezdo
od svačega u glavi.
Udahni svežinu,duboko u sebe.
Pusti ih slobodne
I ništa od ovakvog života i ništa od želja, ne traži.
Jedino Sve!
S Tobom u Sebi.

Dah Vetra

Vetar je neobično, snažan.
Svojim dahom valja, pred sobom.
Rećni talas, zaranja jedan u drugi.

Moćan Huk,nadglašava zvuk.
Izlivena beličasta pena rasprskava obalu.
Duboke vode, kreću se u suprotnom pravcu struje.

Vetar širi i razbija sa dna.
Dno, na površini razlivene vode.

Sjedinjeno u talasu što nestaje i stvara.
Licem ka vetru!
Dahom prodire u grudi, silinom.
Donosi i odnosi iz tela.

Udišem Dah zajedno sa Vetrom,
od čiste slobode.

Širim ruke nosi me Vetar.
Letim a nisam Ptica.
Crni kormoran zaranja,
beli galeb jezdi iznad,vode.
Čopor pasa na obali.
Ovih dana,
brodovi ne plove.

Plima

Šapćeš ime, šuškavo i tiho
Otvoren je prozor,

 pomera se zavesa
i dolećes mirno.
U snu sna me budiš topla
ispod kapaka žmiriš
ispod jorgana sna te čekam
dozivaš me šušu milo.
Nevaljala nisi jer toplo je dole
skidamo pokrivač
i kupamo se gore.
Goli kroz telo
što reč ne razume.
Usne spojene,
pričati mogu.
Melodija probija zvuk
Šu Šu Šuuuuu
tanano kroz noć
trenutak sna u snu.

Odjek

Glas a nije jeka, razliven po nama plovi,
što odjekom u sebi odzvanja u tebi.

U nama

Znam, u dodiru kamena i školjke krije se tajna koju želim znati,
jer zagrljaj istinske ljepote nije u letu niti dubini mora,
on se čuva tamo gdje se ne skuplja mrak, gdje nema svjedoka,
u zadnjoj niti srca i na izvoru duše, samo u nama samima.

Nema potrebe da se najavljuje budućnost!
Ovo sada je ona. Ovo.
Tvoja najdublja potreba i ćežnja 
zadovoljena je energijom trenutka.

Djelaludin Rumi.

Krila

A ptice lete , neprestano i lete svaka za svojim parom i svaka za svojom hranom. Ne poznaju  šta je  vreme niti ne vreme, jednostavno lete.

A što bi ptice znale šta je vreme kada se orijentišu po Suncu, kreću se neprestano i pričaju malo, ponajviše krilima.

Šaputanje pod trepavicama

Naspram mene Ona.Jesmo li deo nekog ,nekog plana univerzuma ili?..... Ne, ne razmišljam o tome sada dok upijam boje, med sa usana klizi, u oku badem, divlji!.

Kada se struje spoje to neobjašljivo: kako i zašto u noći, kad me strujni udar kao grom protrese, pa bih samo leteo i leteo do njenog gnezda -  savio.

A u njenom oku zlatni kolut što okreće Nas!I kada zatvori trepavice, zatvorim i Ja...I onda mi se zarumene obrazi i usne zaiskre. Skroz lepši sjaj! Ti u njima i kad ih spustim vidim i Ja.Od dodira njenog , što i jeste možda san ,potekla je krv, a u telu žar pa zajedno letimo letimo i letimo....

Čipku ljubavi tka.

A onda Tajna je....postoje i drugi načini, pričati to....

A važno je reći...Ljubav -  čudne puteve zna!

 Tekst:apticelete:fotka:letizmedju...

Badem

Svaki moj poljubac vredi milion dolara.
Ne prodajem ih,
ali toliko, prema anketi, vrede
i to sa sezonskim popustom.
Želiš jedan da probaš?
Ovo je jedan od jednostavnijih.
Presladak je?
Šta bi tek rekla za one najraskošnije?
Ne razblažujem ih, takvi su fabrički,
mogu samo da zasladim, ako želiš?
(Ja želim!)
Imam ih milion, sve sami unikati,
ali su zgodni za svaku priliku
i dobro prijanjaju na svaku kožu.
Postojani su, ne blede.
Ovaj bi ti dobro stajao na dekolteu...
Probaj...
Ovaj je kao prsten...
Ovaj kao narukvica...
Ovaj kao minđuša...
Probaj i drugu...
Ovaj kod pupka je kao tetovaža,
ne može se izbrisati.
Ovaj na potiljku ne drži dobro,
sklizne niz leđa...
Ovaj možeš nositi kao podsuknju,
sa njim će ti suknja danima lepršati.
Ovaj se zove Dokolenica...
Upoznaj se sa Podvezicom...
Ovaj još nema ime,
ovog časa sam ga izmislio...
Preporučujem ovaj za vrat...
Šta sam ti rekao, čaroban je...
Kasnije ću se vratiti na isto mesto,
da ti pokažem 124 lepših...
Veruj da jesu...
Ovo su samo uzorci,
ostatak je u spavać... u magacinu.
Količine su neograničene.
Svi su različitog ukusa.
Želiš sa ukusom badema?
Može, naravno...
Divljeg, naravno...

Goran Tadić

Tanano

Ja bih trenutak, u zeleni list uvio
i takav biser, kao zavjet, poklonio Tebi.
Onda mislju obgrlio Tvoje ime,
a hod Tvoj, ostavio pored vremena.
Na blagom vijetru, kosu Ti raspleo,
pa uvio strucak osjecaja usred dodira.
S mirisom jutra, ruku primio,
puno njeznosti, u pogled Tvoj donio.
Daleko od tuge i nemira saptao,
izmedju bedara, sliku blazenstva upijao.
Pod poljupcima, Tvoje snove uzimao
i setao, po Tvojim slatkim odmoristima.
Sve bih to, nebrojno puta ucinio,
milovanjima i uzdasima potvrdjivao.
Sasvim tiho, beskonacnost pokazivao
i bogatim darovima nagradjivao.
Neprimjeno, na daleka putovanja vodio,
a svoju veliku ljubav, samo Tebi davao.
Ja bih trenutak, u plavo nebo utkao
i taj dragulj, na Tvoja njedra stavio.
Priljubio Tvoju dusu, uz moju,
pa s Tobom ispratio vrijeme i zapjevao.
Bez ijedne rijeci, uz Tebe pristao,
jer u TEBI, na sebe bih naisao.

Zal Kopp

Ljubiš mi misli

Ljubiš mi misli, jer ti se hoće, jer ti se može,
jer su za ljubljenje, jer su zaljubljene u ljubljenje,
jer misle da je krajnje vreme da prestanu da misle
na bilo šta što nema veze sa tvojim mislima i usnama.
Ljubiš mi misli, a ne zna se da li su tvoje, ili moje.
Isto smo pomislili čim smo se ugledali i isto poželeli,
pa nam se, evo, iste misli i iste usne ostvaruju.
Tvoje usne prate naše misli, naše misli prate naše usne,
jer nam se hoće, jer nam se može, jer su za ljubljenje,
jer nema smisla ovakve misli propustiti.

Goran Tadić

Zažmuri

Zažmuri.

Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.

Samo zažmuri i želi…

Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…

Nauči da želiš tako da ti se čini

da neću umeti da ispunim željeno,

pa da se iznenadiš kad shvatiš

da moraš želeti više da bi me sustigla…

Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,

nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.

Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,

već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.

Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,

da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,

inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.

Lepa si, al’ lepša si kada želiš

da budemo lepi, pa se pore otvore,

da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje

prođe ovaj trenutak večnosti,

podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,

taman toliko, koliko je potrebno

da progledaš dok žmuriš.

 Goran Tadic

Jezgro

Veliko sunce napolju i sunce unutar svakog od nas
 zajedno bruje i tiho pevaju.
A mi smo sjajno jezgro njihovog sazvučja.
 Mi čeznemo za lepotom, čak i dok plivamo u njoj.


Želiš li samo ono što ti vidljiva stvarnost može dati,
običan si službenik.
Želiš li oku skriven svijet, ti svoju istinu ne živiš.
To su želje budalaste, no bit će ti oprošteno, zaborav.
Ono što stvarno želiš zbunjujuća je radost ljubavi."
Rumi.

Nebo

Ponovo stigosmo do tog savijutka morske obale
do kojeg nikakvo more ne može dopreti.
Nebo tako divno obnažuje svoj vrat,
ali ne dobija poljubac.
Samo nagoveštaj.
Ova hrana koju svako želi,
tumarajući kroz pustoš.
Molim te daj nam svoju manu i ustukni.
Ponovo smo ovde....
Ova atmosfera usklik,čudnovata bajka.
Stigosmo u blizinu onoga što nikada
i ne beše odvojen od nas.
Rumi.

Vid....

Dises pojavljuju se nepoznata oblicja

a muzika zarke zelje prostrana kao Proleca

pocinju da se krecu

poput prekrasnih taljiga

Vozi lagano

Ovo umece sviranja

je morska pena

Graciozni taktovi dopiru

od bisera negde na dnu okeana

ljubis predivna usta i kljuc se

okrece u bravi tvog straha

zatvori oba oka

da bi video onim trecim.

 Rumi.

Most

Kako ćuvamo našu ljubavnu tajnu
``Govorimo obrvom obrvi
a očima čujemo"

Planina zadržava odjek duboko u sebi
tako i ja primam i zadrzavam glas
Ja sam iver bacen u tvoju vatru
i zacas pretvoren u dim
Video sam te i postao prazan
Ta ispraznjenost lepša od života
ona ništi život , a ipak kada se desi život buja i stvara jos života
Postoji radost, sloboda nalik vinu
koja rastvara um i obnavlja duh
koja dopušta i krajnju obeznanjenost.

A sada meditiraj na postojanost       
i bistrinu
i neka ti to budu krila koja te podižu.

Rumi.

Pred zoru

Dve vrste onih koji se nalaze na stazi.Jedni dolaze protiv svoje volje, slepo religiozni ljudi, dok se drugi pokoravaju iz ljubavi.
Oni prvi imaju zadnje misli. Zele dadilju uz sebe, zato sto moraju da piju mleko.
Drugi vole dadiljinu lepotu.
 
Prvi napamet nauce oprobane citate o povinovanju i ponavljaju ih.
Drugi se izgube u bilo cemu sto ih priblizava Bogu.
I jedni i drugi izvor privlace ka sebi.
Sve kretnje dolaze od pokretaca.
Svaka ljubav potice od voljenog.
Rumi.